четвртак, 17. децембар 2020.

 

Поштовани осмаци,

Ево још једне виртуелне изложбе ваших радова из ликове културе. 











У ово време светске пандемије многи музеји света су отворили своје изложбе за виртуелне посете. Ако имате времена и жеље можете преко распуста "посетити" и "прошетати" кроз Ермитаж у Санкт Петербургу или Народни музеј у Београду

Поставићу овде и фотографије наших изложби из школе:









субота, 12. децембар 2020.

 

Велики атински државник петог века, Перикле, овако је описао преимућства демократије у Атини: њеног уређења, слободе, мудрости и културе:

Перикле





...Ми имамо државно уређење које није грађено ни по каквом калупу суседних народа;
напротив, ми служимо више другима за пример него што бисмо се угледали на друге. И како државна управа није... у рукама малога броја људи, него у рукама већине, наша (то јест, атинска) владавина зове се демократија (народна влада). У приватним пословима влада за. све равноправност по закону, а што се тиче јавног живота, свако се, према томе за шта је обдарен, бира у државну управу, не зато што је члан неке групе, него по својој личној заслузи. Нико се не искључује из државних звања, па ни због сиромаштва које иначе смета угледу,
4 ако је само способан да учини што добро за државу.
И као што у јавним пословима влада у нас слобода, исто тако у свакодневном животу нема никаквог сумњичења. Нема код нас никакве срџбе на свог ближњег ако он нешто
чини из свог задовољства. Не показујемо према њему зловољу која, ако и не доноси штету, ипак вређа око (посматрача). Али, ако тако међу "собом у приватном животу и ••
живимо трпељиво, опет се у јавном животу клонимо сваке незаконитости. То чинимо
нарочито из моралних разлога, увек се покоравајући властима и законима, нарочито онима у корист угњетених. Такви закони, ако и нису написани, опет сваког који их крши брукају пред целим светом.
С друге стране, дајемо духу много одмора од напора, јер смо установили различите игре и свечаности
 које трају целе године... Захваљујући величини нашег града увозимо
најразличитије производе из целог света. Плодови страних земаља нама су исто тако
приступачни
  и обични, као и плодови наше властите земље.
Разликујемо се даље од својих противника и у свом војничком уређењу . Град наш стоји
сваком отворен, ми не гонимо из њега странце, бојећи се да ће они ту нешто научити или видети што би требало да остане скривено
... Ми се не уздамо толико у којекаква ратна лукавства, колико у храброст коју црпемо из себе у тренуцима када
треба деловати. А што се тиче војничког образовања, док се други већ од младости
челиче напорним вежбањем, ми, ако и живимо без (такве) принуде, ипак се храбро
излажемо једнаким опасностима. ... Нама је ... већ урођено да више с неким осећањем
безбрижности неголи мучним вежбањем савлађујемо опасности; на храброст нас не
приморавају закони,
 него се она сама у нама од себе рађа.
Ми волимо лепо, али с правом умереношћу, и волимо мудрост, али без разнежености. Богатство нам је више средство за рад него ли за празно хвалисање; признати своје сиромаштво није ни за кога срамота, али је срамније не борити се против сиромаштва радом.... Наша нарочита врлина, којом се одликујемо од других, састоји се у томе што се у нас о свему што хоћемо да предузмемо са највећом
смелошћу истовремено размишља с опрезношћу. Код других, напротив, непознавање опасности доноси дрске одлуке, а размишљање доводи до оклевања.

Што се доброчинства тиче, разликујемо се од многих и многих. Не примањем, него давањем, стичемо ми себи пријатеље.

Богиња Атина, заштитница града Атине
Партенон, храм богиње Атине у Атини
Акропољ

петак, 4. децембар 2020.

Поштовани осмаци, 
Пошто смо се преселили у онлајн простор- поставићу овде неке од ваших радова из ликовне културе.

КОНТРАСТ









четвртак, 3. децембар 2020.

Поштовани осмаци,
Период од 1914. до 1918. године је славно доба српске прошлости, доба победа, доба страдања и васкрса српске државе и српског народа.
Препоручујем онима који желе да сазнају више о овом периоду историје да погледају документарне филмове: "Где цвета лимун жут " и "Србија у Великом рату."
А овде можете погледати  и неколико фотографија које су важан историјски извор.

Аустроугарски злочини у Србији

Драгомир Панић Солунац из Рибарице

Народни посланици на Крфу

Лозничка црква оштећена 1914. године

Момчило Гаврић



 

недеља, 29. новембар 2020.

 Поштовани осмаци,

онлајн настава пружа могућност индивидуализованог приступа свакога од вас предмету Историја и свим областима које ћемо обрађивати. Овај пост је посвећен онима које национална историја занима, који желе да сазнају више.

Острво Видо- плоча "Плава гробница"


За вас сам припремила један кратак видео о народној хероини Милунки Савић који можете погледати преко линка Мала историја Србије- Народна хероина
Милунка Савић

Као и песму и спот шведске групе Сабатон која одаје почаст српским војницима у Првом светском рату, браниоцима Београда које предводи мајор Драгутин Гавриловић.

Шведска група Сабатон (енгл. Sabaton – метална чизма, део витешког оклопа) основана 1999. године, позната је по ратној тематици у песмама. Главна тема њихових стихова су историјски ратови. Највећи број песама бави се описима битака из Другог светског рата, укључујући и Зимски рат у Финској и Холокауст. Друга на листи песама најновијег албума „Last Dying Breath“ посвећена је браниоцима Београда у Првом светском рату. У последње две строфе песме налази се парафразирани говор мајора Драгутина Гавриловића, који је 1915. године дао браниоцима Београда: „Ваши животи су избрисани. Напред у славу за краља и отаџбину. Одбраните част Београда. Напред у славу да се коначно суочите са судбином.“, гласе последње две строфе.






среда, 25. новембар 2020.

Поштовани осмаци,

Има пуно прича у предању овог краја о чувеној Церској бици. Најпознатије су прича о текеришком пешкиру и о војниковој брескви.

            Прича о текеришком пешкиру почиње са причом о војницима Другог прекобројног пука Комбиноване дивизије који се јуначки боре око Текериша. Међу њима и Милета Милутиновић из Седлара код Свилајнца. Рањен, гелери му израњавили обе ноге. Саборцима не да да му помогну, имају важнија „посла“. Сам, уз много напора, једва је допузао до куће Тихомира Стевановића. Срећа због помисли да ће му домаћини помоћи нестаје у трену. Кућа празна, чељад избегла. Да превије ноге треба му чиста тканина. Где да је нађе? Како да узима туђе? Да ни би искрварио, ипак, отвара сандук који му је ту, на дохвату. А у њему везени пешкири – девојачка спрема! С једне стране извезено: „Перса Спајића ђевојка“, а са друге „Добро јутро добри домаћине, сретан ти празник“. Дилема велика, али избора нема. Милета узима два пешкира и превија ране… После неколико месеци, опорављен, враћа се у борбу, пролази албанску голготу, учествује у пробоју Солунског фронта, али од текеришких пешкира се не одваја.

            По завршетку рата Милета се вратио у Седларе, али је сачувао само један пешкир. Време пролази, а савест због узимања пешкира из напуштене куће, па још из девојачке спреме – не да му мира! Распитивао се, зато, годинама о Стевановићима и Спајићима из Текериша. Сазнао је и да је Перса током рата, пре удаје, умрла од туберкулозе, али савест српског војника налаже му да сачувани пешкир врати.           

            То је и учинио када је са унуком дошао на обележавање шест деценија Церске битке. Пешкир је поклонио Музеју „Церска битка“ на Текеришу, они су га предали месној канцеларији, одакле је, септембра 1975. године, доспео у шабачки Народни музеј где се и данас чува.


            Војникова шантелија је прича о војнику  и брескви из времена Церске битке. Прича која и данас живи на Церу и спомен комплексу у Текеришу, где су похрањене кости непознатог српског војника које су пронађене у рову на Церу испод једне брескве. Утврђено је да је бресква никла из војниковог грла. И бресква и војникове кости с планине пренесене су у Текериш. Прича о војниковој брескви почиње средином лета 1914. године, у сред највеће непријатељске офанзиве на планини Цер. У предаху између најжешћих борби безимени церски војник сео је на грудобран свога рова да поједе брескву коју му је поклонила девојка. Загризао је, а онда га залутали метак погоди, јунак клону и свали се у ров. Смртни грч укочио му је вилице и цело тело, па непоједена бресква остаде у устима. Саборци су га ту и сахранили. Првобитно стабло се неколико година касније осушило. Остарило је, а ђаци текеришке школе обновили су га новом младицом.

   Бресква је бујно цветала сваког пролећа и доносила доста сочних плодова. Мештани су је брали али јој никад нико није кидао гране нити је ломио. Веровало се да је добро појести плод ове брескве – за покој душа свих погинулих српских војника на Церу.

И ту није крај приче о брескви, која живи до данас, као и друге славне приче о Церској бици.


понедељак, 23. новембар 2020.


Поштовани шестаци, 

пред вама је текст о покрштавању Срба.

Пре прихватања хришћанске вере Срби су, као и остала словенска племена, били многобошци. О њиховој старој религији зна се врло мало, али се претпоставља да је имала пуно сличности са паганством осталих словенских народа. Из дела византијског историчара из 6. века, Прокопија, сазнајемо да су балкански Словени  веровали  да је један од богова, творац муње, једини господар света, и да су уз њега поштовали још богова. Сем тога, обожавали су и реке и нимфе (виле) и друга нижа божанства и свима њима приносили жртве. Трагови паганског веровања видљиви су и данас у народним обичајима о Божићу  и другим празницима, као и у постојању крсне славе. Остали су сачувани и  у нашем фолклору, језику, пословицама, у називима места и личним именима.

                Срби су се доселили на Балканско полуострво у првој половини седмог века, када је Византијом владао цар Ираклије (610-641) и у то време учињени су и први покушаји њиховог покрштавања, које је вршено постепено и у склопу дугог процеса покрштавања осталих словенских племена на Балкану. Јеванђељска наука освајала је тај простор још од апостолског времена, тако да је Балканско полуострво већ било христијанизована средина. Међутим упади и разарања у време сеобе народа а потом и досељавање Словена готово су сасвим уништили црквени живот у унтрашњости Балкана. Хришћанство се одржало само у градовима где је било Грка и других староседелаца. Из тих градских центара хришћанство се врло споро ширило у многобожачку унутрашњост.

                Главни историјски извори о покрштавању Срба су два сведочанства у списима византијског цара, Константина  VII Порфирогенита (913-959). По првом сведочанству Србима је мисионаре послао цар Ираклије. На простору који су населили и створили своју прву државу, Срби су затекли и црквену организацију чије је тежиште лежало у Приморју, и одатле су вероватно и кренули први мисионари. Територија српске државе била је место сусретања културних и црквено-административних утицаја Цариграда и Рима, и иако су у то време православна и католичка црква формално сачињавале једну целину постојале су бројне разлике, тако да није безначајна чињеница да је први сусрет са хришћанством носио латински печат.

                Поуздан знак прихватања хришћанства су прва хришћанска светачка имена која се јављају у српском владалачком роду у генерацији унука српског кнеза Властимира (средином 9.ог века), носе их најмлађи Мутимиров син Стефан и најстарији Гојников син Петар, који су по свој прилици рођени у исто време између 870. и 874. године, дакле њихови очеви су примили хришћанство у првим годинама владавине цара Василија I Македонца (867–886). То се поклапа са другим сведочанством у делу Константина Порфирогенита да су Словени из кнежевина у залеђу јадранске обале тражили од цара Василија да покрсти оне међу њима који још нису били хришћани. Прихватању хришћанства најдуже су се опирали Неретљани, који су због тога били звани Паганима, али и њихово преобраћење завршено је за време његове владавине.

Црква Светог Петра и Павла у Расу

понедељак, 9. новембар 2020.

 Поштовани шестаци,

За оне који прате онлајн наставу, као и оне који су одсуствовали са часа или желе додатно да погледају- поставила сам линкове до лекција које су емитоване на РТС3.

Јужни Словени према суседима и староседеоцима

Покрштавање Срба и других Јужних Словена




петак, 6. новембар 2020.

 Поштовани петаци,

На часу смо учили о Египту и пирамидама, а за оне који желе да сазнају више, ево и одломка из историјског извора:

Градња пирамида 

Грчки историчар Херодот на својим путовањима посетио је и Египат. Био је потпуно очаран оним што је тамо видео. Нарочито јак утисак на њега оставиле су пирамиде, тако да је описао њихову градњу. Највише је посветио пажње Кеопсовој пирамиди у чијој изградњи је учествовао огроман број слободних сељака и робова.

 ,,Кеопс је све Египћане отерао на присилни рад. Причају да су једни морали да вуку камен из каменолома у Арабијској пустињи све до Нила, а други су морали тај донесени камен да примају и одвлаче бродовима преко Нила до Либијских планина. У свакој је смени . која је трајала три месеца, радило увек око сто хиљада људи. Десет година је радио тај измучени народ само на изградњи пута којим је требало да се преноси камен............................................. 

Десет година је трајао рад на том путу и на изградњи брежуљака на коме се налазе пирамиде, као и на подземним дворанама у које је спровео један канал из Нила, па је на једном острву у једној таквој дворани саградио себи гробницу.  На изградњи саме пирамиде радило се двадесет година. Она четвороугласта , и са сваке стране је широка осам плетара, а висина јој је исто толика: сва је од тесаног камена који је био изванредно лепо сложен и ниједан комад није мањи од тридесет стопа............... Кажу да је овај Кеопс владао педесет година, а после његове смрти дошао је на престо његов брат Кефрен. Он је исто тако поступао као и Кеопс, и он је изградио једну пирамиду , али је она мања од братовљеве . Под њом нема подземне гробнице........................ Темељ јој је саградио од шареног етиопског камена, она је нижа за четрдесет стопа од оне друге. Обе се налазе једна поред друге, на истој узвишици, која је висока највише сто стопа. Кефрен је владао педесет и шест година. И Микерин је изградио пирамиду али је она била много мања од пирамиде његовог оца Кеопса, била је четвороугласта , широка са сваке стране три плетра мање двадесет стопа, и до половине је од етиопског камена.

уторак, 27. октобар 2020.

 Поштовани петаци,

на часу смо учили о Хамурабију и његовом законику. 

     Подсетићу вас да је почетком другог миленијума пре нове ере, у Месопотамији  створена јака држава . То је било Вавилонско царство са престоницом у граду Вавилону. Најпознатији владар овог царства био је Хамураби-XVIII век п.н.е.Објавио је чувени Хамурабијев законик,који представља драгоцен извор изучавања вавилонског друштвеног и државног уређења.Исписан је клинастим писмом на стубу од црног камена. На врху стуба представљен је Хамураби како прима закон од бога сунца Шамаша.

Ево превода неколико од 282 члана Хамурабијевовог законика:


 & 7.Ако неко купи сребро, или злато, или роба, или робињу,или говече, или овцу, или магарца, или што друго од нечијег сина или роба или ако те ствари прими на оставу без сведока или без уговора ,сматра се као лопов и да се убије. 

&25.Ако се у чијој кући појави ватра и неко, ко дође да гаси баци око на својину господара куће, својину господара куће узме, да се баци у исту ватру.

 &42.Ако неко прими на обраду поље и ако не учини да на пољу буде жита ,тада треба доказати да на пољу није радио и он ће поседнику дати жито као жто је код суседа. 

&53.Ако је неко исувише лењ да одржава своју брану и не одржава је у стању: Ако се тада на његовој брани направи отвор и вода поплави поље, онај , у чијој је брани постао отвор,да надокнади жито које је уништио.

 &55.Ако неко отвори свој канал за наводњавање, али је немарљив и вода поплави поље његовог суседа , овоме ће одмерити жито према приносу код суседа. 

&128.Ако неко узме жену, али са њом не направи уговор,та жена није супруга. 

&170.Ако некоме супруга роди децу или му његова робиња роди децу,па отац за живота каже ,,моја деца”и уброји их у децу своје супруге,после очеве смрти деца супруге и робиње поделиће очеву имовину,с тим што ће деца супруге прва изабрати свој део. 

&195.Ако син бије свога оца ,да му се одсеку руке. 

&196.Ако неко другоме уништи око ,да се уништи његово око. 

&197.Ако неко другоме сломи кост, да му се сломи кост. &229.Ако грађевинар за другога направи кућу и не направи је чврсто ,па се кућа коју је подигао сруши и убије сопственика ,да се убије грађевинар. 

понедељак, 12. октобар 2020.

Поштовани шестаци,

за оне који прате онлајн наставу, као и оне који су одсуствовали са часа или желе додатно да погледају- поставила сам линкове до лекција које су емитоване на РТС3.

Државе раног средњег века

 Државе раног средњег века

Византија, Франачка и Арабљани

Настанак феудалног друштва


четвртак, 8. октобар 2020.

 Поштовани петаци, 

праисторија је период прошлости који почиње појавом првог човека а завршава се открићем писма. Пред вама је презентација о праисторији, коју смо гледали на часу, уколико желите да поново прочитате или погледате илустрације.

ПРЕЗЕНТАЦИЈА О ПРАИСТОРИЈИ

О праисторији има пуно интересантних емисија, филмова, цртаних филмова. Ево неколико линкова до њих

Филм Одисеја врсте

Занимљивости

Праисторијска некропола Пауље код Брезјака

Препоручујем и цртани филм Пећинска породица Крудс



понедељак, 5. октобар 2020.

Поштовани, 
пред вама су панои изложбе "Варошица Драгинац 1902-1941. године" праћени уводним текстом. Изложба је први пут отворена у холу школе у Драгинцу 2015. године, а потом 2018. године у Београду у галерији "Луцида". У години обележеној пандемијом вируса корона, када су отказани бројни планирани програми, у оквиру Октобарских дана ова изложба налази нови начин да дође до публике. Тако, дељењем истраживачких сазнања и ресурса на интернету, чува се сећање на стрељане и у условима када уобичајене промоције и изложбе нису могуће.

ВАРОШИЦА ДРАГИНАЦ

ОД 1902. ДО 1941. ГОДИНЕ

 

            Указом краља Александра Обреновића 30.марта 1902. године место “варош” код цркве јаребичке у атару села Јаребица  проглашено је за варошицу са именом краљице Драге Обреновић - Драгинац.

            На том простору постојало је насеље још из римског доба. Захваљујући јаребичкој цркви, која је саграђена у 17. веку и била једина у околини, a исто тако и школи која је основана пре 175 година, 1839. године, насеље је почело временом да све више поприма изглед варошице. Доласком сељака осетила се потреба за отварањем дућана и занатских радионица које би их снабдевале потребном робом и занатским производима.            

            Почетком двадесетог века предузета је акција да се насеље око цркве административно издвоји од села Јаребица и да се затражи статус варошице који је пружао бројне погодности. Иницијатива је дошла од Обрена Вучићевића, учитеља и народног посланика, који је са најугледнијим људима организовао депутацију краљу Александру Обреновићу. У историјским изворима је остало забележено да су депутанти са своје стране предложили име месту Драгинац да би се тако додворили краљу. Проглашење варошице платили су 6000 динара у злату и Драгинац је 1902. године постао најмања варошица у Краљевини Србији. Варошица Драгинац са црквом, школом, амбулантом, дућанима и занатским радионицама била је место окупљања становника свих околних села, јак центар Горњег Јадра. Становници Драгинца, породице учитеља, свештеника, занатлија, трговаца, живеле су градским животом у тој малој, али урбаној средини.

            На изложби Варошица Драгинац од 1902. до 1941. године по први пут су презентована историјска сведочанства о овој теми из Међуопштинског историјског архива у Шапцу, Архива Србије у Београду и Музеја Јадра у Лозници. Драгиначке породице отвориле су своје породичне архиве и старе албуме, уступиле своја сећања. Важност добијених резултата овог истраживања се огледа у томе што помажу да сагледамо стрељање цивила у Драгинцу у октобарским данима 1941.године на још један начин. Још нису били залечени сви трагови Првог светског рата, када је почео Други. Од слободе до драгиначког стратишта прошло је непуних четврт века.  Варошица која се није опоравила и надокнадила своје губитке била је поново место страдања, што Драгинац и околину уписује на мапу географије страдања као један од јединствених простора, као тачку страдања и у Првом и у Другом рату.









 

понедељак, 28. септембар 2020.

 Поштовани осмаци,

Пред вама су прве снимљене сцене у Србији- крунисање Краља Петра I Kaрађорђевића 1904. године.






понедељак, 7. септембар 2020.

 Поштовани шестаци,

да бисте лакше савладали прве лекције шаљем вам два линка-

 први је до часа који је одржао наставник Перо Јелић и који је приказан на РТС-у Основне одлике средњег века и Раног новог века

а други линк је до презентације коју смо у понедељак гледали на часу Историјски извори за историју средњег века



четвртак, 3. септембар 2020.

 Поштовани петаци,

дружили смо се у учионици, а ево и неколико линкова за додатни рад.

Први предлог је кратак квиз Квиз- Историја и историјски извори 

Прошлост људског друштва је веома занимљива и пуна разноврсних догађаја .Њих треба знати и разумети.Да би сте схватили садашњост и могли да градите бољу будућност, морате знати и разумети прошлост. На језику старих Грка реч историа значила је --- прича или повест—али и испитивање и знање стечено испитивањем. Због тога су стари Грци и Римљани говорили да је историја учитељица живота. 

Велики римски историчар Тит Ливије каже: ,,Оно што изучавање историје чини здравим и плодоносним је управо то што ти дозвољава да видиш поучне примере узидане у споменик славе ;ту је теби и држави дато да видиш какве примере треба подржавати, а шта треба избегавати јер је срамно и по побудама и по последицама.’’ 

На часу смо помињали Херодота- "оца историје".

Сада су на јутјубу доступне аудио књиге Херодотове и ево линка до једне од њих 



уторак, 1. септембар 2020.

 Поштовани ученици,

срећан вам почетак нове школске године.

Шаљем вам линк до једног кратког промотивног видеа о правилима понашања у школи у околностима епидемије Правила понашања у школи током трајања епидемије (видео)

Будимо одговорни!



понедељак, 8. јун 2020.

Поштовани осмаци,

у циљу боље припреме за завршни испит прочитајте и провежбајте:
Систематизација градива од 5. до 8. разреда
Личности Ова два текста припремио је један наставник историје из друге школе, а пошто су сажето и добро урађене систематизације делим их са вама.
КОМБИНОВАНИ ТЕСТ 2017
КОМБИНОВАНИ ТЕСТ 2018
КОМБИНОВАНИ ТЕСТ 2019
ПРОБНИ КОМБИНОВАНИ ТЕСТ 2017

На сајту Учионица историје имате више вежбања, а ево линка до вежбања градива осмог разреда  Осми разред- основни ниво
Осми разред- средњи и напредни ниво


недеља, 31. мај 2020.

Поштовани шестаци,
Из вашег претходног домаћег задатка није било лако изабрати неколико примера за објављивање на блогу, јер је било пуно одличних одговора. Изабрала сам одговоре Ане и Саре Тешић, које су сјајно урадиле задатак, (Изаберите дворац- Версај, Петерхоф, Шенбрун или Топкапи сарај- ви сте туристички водич и замислите да проводите групу туриста кроз дворац. Шта ћете им испричати?) и ево две виртуелне шетње.
Прва је кроз дворац турских султана:


Добро дошли у Топкапи палату. Упознаћу вас са богатом историјом овог музеја. Некадашња царска палата изграђена на месту некадашњих бедема и капије древног Константинопоља, првенствено је била град са 4000 становника. Падом Константинопоља у турске руке по наређењу султана Мехмеда ll саграђена је ова палата 1459. чије име у  преводу значи "палата топовске капије". Палату као дух хришћанске давне прошлости чува црква Свете Ирене. Она уједно представља једини хришћански храм у Турској, који није претворен у џамију. Сама палата није у потпуности доступна јавности. Поједине њене делове и данас чувају војници. Унутар палате постоје четири дворишта, одвојена капијама и зидинама. Сада стојимо испред "Царских врата" која воде до некадашње управе и канцеларија. Затим  наилазимо на друга врата " Врата поздрава", која воде у део где је била управа града и царске ризнице. У њој можете видети златом и дијамантима украшен престо, колевку, свећњаке и друге украсе. Најзначајнији међу њима био је највећи дијамант на свету - дијамант Касицки, као и Топкапи бодеж украшен смарагдима. Трећа врата ове палате "Улаз у рај" многима ће можда бити и најзанимљивија. Иза ових врата чувао се харем. Поред харема ту је била и султанова приватна школа. Сам харем као институција је био веома битан за Османлије. Чиниле су га жене, које су опслуживале султана, а њиме је управљала султанија , његова мајка. Харем је био строго чуван , називао се " Кућа весеља". Насупрот њему, постојала је " Кућа суза" где су смештане жене и деца бивших султана. У овом делу палате налази се и соба чувене  Александре Лисовске, познате као " Хурем" . Она је била прва робиња која је постала султанија великог Сулејмана Законодавца. После ове одаје долазимо до последњих врата, врата која воде у султанове приватне одаје. Овде се султан одмарао. Са његове терасе се пружа прелеп поглед на Босфор. Овим одмором за очи се завршава наш обилазак Топкапи палате.❗️




Друга шетња је шетња кроз Версај:

Добро дошли у Версајску палату! Версај је једна од најзначајнијих знаменитости у Француској. Ова палата је првенствено била ловачка колиба ,у којој је волео да борави Луj XIII, па је тек касније његов син Луј XIV саградио једну од најлепших грађевина  на свету. Градња дворца је започела 1661.године. Ову велелепну грађевину красе многобројне  фонтане и предивно зеленило. Сама унутрашњост дворца је раскошна много мермера и злата у складу са њеним творцем-,,Краљем Сунца’’. Сада се налазимо у Галерији  огледала, која је и уједно и најпознатији део дворца.Садржи 357 огледала. Ова галерија је уствари ходник који повезује Салоне рата и мира.Ове ове фреске, које видите на плагину посвећене су Марсу, староримском богу рата. Има их иначе и у другим деловима дворца  и свака је посвећена  неком античком божанству. Овде је 1919.године потписан Версајски уговор и тако је окончан I светски рат.Сам дворац поседује око 6000 уметничких слика, 2100 скулптура и 5000 комада намештаја и других уметничких предмета. Међу најзначајнијим је стони астрономски сат. Све до Француске револуције 1789.године Версај је био краљевска резиденција. У наставку обиласка палате видећемо Дворску капелу, Оперу, Салон воловских очију, херкулов салон и краљичину спаваћу собу. Сам стил ових просторија мењао се са својим власницима од Луја XIV до Луја XVI. Са одласком краљевске породице из дворца 1789. завршила се епоха Версаја као омиљене краљевске резиденције. По изласку из дворца проћи ћемо најлепшим путем обиласка паркова, по водичу који је написао сам Луј XIV. Доћи ћемо до најпознатије атракције Мансартове кружне колонаде фонтана. На том месту се завршава наш обилазак ове велелепне  Палате.