Поштовани петаци,

на часу смо учили о Хамурабију и његовом законику. 

     Подсетићу вас да је почетком другог миленијума пре нове ере, у Месопотамији  створена јака држава . То је било Вавилонско царство са престоницом у граду Вавилону. Најпознатији владар овог царства био је Хамураби-XVIII век п.н.е.Објавио је чувени Хамурабијев законик,који представља драгоцен извор изучавања вавилонског друштвеног и државног уређења.Исписан је клинастим писмом на стубу од црног камена. На врху стуба представљен је Хамураби како прима закон од бога сунца Шамаша.

Ево превода неколико од 282 члана Хамурабијевовог законика:

 & 7.Ако неко купи сребро, или злато, или роба, или робињу,или говече, или овцу, или магарца, или што друго од нечијег сина или роба или ако те ствари прими на оставу без сведока или без уговора ,сматра се као лопов и да се убије. 

&25.Ако се у чијој кући појави ватра и неко, ко дође да гаси баци око на својину господара куће, својину господара куће узме, да се баци у исту ватру.

 &42.Ако неко прими на обраду поље и ако не учини да на пољу буде жита ,тада треба доказати да на пољу није радио и он ће поседнику дати жито као жто је код суседа. 

&53.Ако је неко исувише лењ да одржава своју брану и не одржава је у стању: Ако се тада на његовој брани направи отвор и вода поплави поље, онај , у чијој је брани постао отвор,да надокнади жито које је уништио.

 &55.Ако неко отвори свој канал за наводњавање, али је немарљив и вода поплави поље његовог суседа , овоме ће одмерити жито према приносу код суседа. 

&128.Ако неко узме жену, али са њом не направи уговор,та жена није супруга. 

&170.Ако некоме супруга роди децу или му његова робиња роди децу,па отац за живота каже ,,моја деца”и уброји их у децу своје супруге,после очеве смрти деца супруге и робиње поделиће очеву имовину,с тим што ће деца супруге прва изабрати свој део. 

&195.Ако син бије свога оца ,да му се одсеку руке. 

&196.Ако неко другоме уништи око ,да се уништи његово око. 

&197.Ако неко другоме сломи кост, да му се сломи кост. &229.Ако грађевинар за другога направи кућу и не направи је чврсто ,па се кућа коју је подигао сруши и убије сопственика ,да се убије грађевинар. 

Поштовани шестаци,

за оне који прате онлајн наставу, као и оне који су одсуствовали са часа или желе додатно да погледају- поставила сам линкове до лекција које су емитоване на РТС3.

Државе раног средњег века

 Државе раног средњег века

Византија, Франачка и Арабљани

Настанак феудалног друштва

 Поштовани петаци, 

праисторија је период прошлости који почиње појавом првог човека а завршава се открићем писма. Пред вама је презентација о праисторији, коју смо гледали на часу, уколико желите да поново прочитате или погледате илустрације.

ПРЕЗЕНТАЦИЈА О ПРАИСТОРИЈИ

О праисторији има пуно интересантних емисија, филмова, цртаних филмова. Ево неколико линкова до њих

Филм Одисеја врсте

Занимљивости

Праисторијска некропола Пауље код Брезјака

Препоручујем и цртани филм Пећинска породица Крудс

Поштовани, 

пред вама су панои изложбе "Варошица Драгинац 1902-1941. године" праћени уводним текстом. Изложба је први пут отворена у холу школе у Драгинцу 2015. године, а потом 2018. године у Београду у галерији "Луцида". У години обележеној пандемијом вируса корона, када су отказани бројни планирани програми, у оквиру Октобарских дана ова изложба налази нови начин да дође до публике. Тако, дељењем истраживачких сазнања и ресурса на интернету, чува се сећање на стрељане и у условима када уобичајене промоције и изложбе нису могуће.

ВАРОШИЦА ДРАГИНАЦ

ОД 1902. ДО 1941. ГОДИНЕ

 

            Указом краља Александра Обреновића 30.марта 1902. године место “варош” код цркве јаребичке у атару села Јаребица  проглашено је за варошицу са именом краљице Драге Обреновић - Драгинац.

            На том простору постојало је насеље још из римског доба. Захваљујући јаребичкој цркви, која је саграђена у 17. веку и била једина у околини, a исто тако и школи која је основана пре 175 година, 1839. године, насеље је почело временом да све више поприма изглед варошице. Доласком сељака осетила се потреба за отварањем дућана и занатских радионица које би их снабдевале потребном робом и занатским производима.            

            Почетком двадесетог века предузета је акција да се насеље око цркве административно издвоји од села Јаребица и да се затражи статус варошице који је пружао бројне погодности. Иницијатива је дошла од Обрена Вучићевића, учитеља и народног посланика, који је са најугледнијим људима организовао депутацију краљу Александру Обреновићу. У историјским изворима је остало забележено да су депутанти са своје стране предложили име месту Драгинац да би се тако додворили краљу. Проглашење варошице платили су 6000 динара у злату и Драгинац је 1902. године постао најмања варошица у Краљевини Србији. Варошица Драгинац са црквом, школом, амбулантом, дућанима и занатским радионицама била је место окупљања становника свих околних села, јак центар Горњег Јадра. Становници Драгинца, породице учитеља, свештеника, занатлија, трговаца, живеле су градским животом у тој малој, али урбаној средини.

            На изложби Варошица Драгинац од 1902. до 1941. године по први пут су презентована историјска сведочанства о овој теми из Међуопштинског историјског архива у Шапцу, Архива Србије у Београду и Музеја Јадра у Лозници. Драгиначке породице отвориле су своје породичне архиве и старе албуме, уступиле своја сећања. Важност добијених резултата овог истраживања се огледа у томе што помажу да сагледамо стрељање цивила у Драгинцу у октобарским данима 1941.године на још један начин. Још нису били залечени сви трагови Првог светског рата, када је почео Други. Од слободе до драгиначког стратишта прошло је непуних четврт века.  Варошица која се није опоравила и надокнадила своје губитке била је поново место страдања, што Драгинац и околину уписује на мапу географије страдања као један од јединствених простора, као тачку страдања и у Првом и у Другом рату.