Поштовани седмаци,

Пратили сте на РТС3 час „Уставобранитељски режим“, а уколико желите поново да га погледате или уколико неко није гледао можете на следећем линку Уставобранитељски режим

Лекција-Уставобранитељи - се налази у уџбеницима на странама од 147 до 151. стране.

 Домаћи задатак сте успешно урадили.

Изабрала сам неколико примера ученичких одговора на питања:

1.         Нацртај ленту времена са периодизацијом српске револуције.

2.         Наведи узрок, повод и последице Првог српског устанка.

Узрок. Дахијска страховлада

Повод: Сеча кнезова

Последице: Освета Турака и Други српски устанак

3.         Наведи узрок и последице Другог српског устанка.

Узрок: Последице Првог српског устанка и Хаџи Проданова буна, после које је уследио још већи зулум и освета Турака

Последице: у Београдском пашалуку је успостављено двовлашће, потом је после периода преговарања издејствован и Други хатишериф којим је кнежевина Србија добила аутономију. Укинут је феудализам.

4          Зашто се Сретење слави као Дан Државности Републике Србије?

Дан Државности Републике Србије се слави 15. фебруара јер означава спомен на дан када је у Орашцу подигнут Први српски устанак (15.2.1804) и на дан када је у Крагујевцу издан и заклетвом потврђен први српски устав- Сретењски устав (15.2.1835).

5.          Ко је рекао „Eво мене, ето вас- ето нама рата с Турцима“, када је изговорио те речи?

То је рекао кнез Милош Обреновић у Такову 23.4.1815. Тада је донета одлука о подизању Другог српског устанка.

6.         Замисли да си Карађорђе. Кроз излагање у првом лицу напиши шта знаш о њему.

            Ја сам Ђорђе Петровић, познатији сам као Карађорђе или Црни Ђорђе. Рођен сам 16.новембра 1768. године у Вишевцу. Бавио сам се земљорадњом и трговином.Учествовао сам у аустријско-турском рату. Многи су причали да сам познат по снази, храбрости, личном поштењу и суровости. Водио сам хајдучку дружину уочи устанка. На збору у Орашцу изабран сам за врховног вођу устанка. Свих девет година, колико смо се борили, стајао сам на челу. Побеђивали смо у многим биткама. После пораза устанка склонио сам се у Аустрију, па потом у Русију. Када сам 1817. покушао да се вртим и поново подигнем устанак нисам успео. Нови српски владар, кнез Милош Обреновић, организовао је моје убиство.

***

Вођа сам Првог српског устанака и родоначелник династије Карађорђевић.

Отац ми се звао Петар, мајка Марица. Са Јеленом, мојом женом, имао сам шесторо деце, четири ћерке и два сина.

7. Да ли је твој крај био поприште борби у Првом српском  устанку? Које битке су вођене? Шта знаш о томе?

У мом крају, код Лознице, одиграле су се две битке Првог српког устанка: код Чокешине и код Лознице.

Битка код Чокешине је битка вођена између српске устаничке војске под командом браће Недић и турске војске код манастира Чокешина на Лазареву суботу, 28.априла 1804. године. Ова битка је позната и као српски Термопили због тога што је српска војска бројала 303 хајдука. Према народној песми Турака је било 7000, али је њихов број преувеличан. Недићи су са својим хајдуцима борили се на брду Липовица, а потом десетковани повукли се до Липовачког потока где су пружили последњи отпор.

Битка за Лозницу или битка на Тичару вођена је 5. и 6. по старом или 17. и 18. октобра по новом календару 1810. године. Око 30000 Турака под командом Али Паше Видајића спустилос е низ Дрину шајкама до Тичар поља. Утврђени шанац бранило је 1200 устаника апод командом војводе Анте Богићевића. Процењујући да неће успети да одоли турским нападима, војвода се обратио за помоћ Луки Лазаревићу.

У помоћ је стигло око 10000 бораца-Лука Лазаревић и Јаков Ненадовић са војском шабачке и ваљевске нахије.

Пресудни окршај почео је ујутру 6.октобра. Борба голим сабљама трајала је око два сата. На крају је српска војска однела победу.

***

Опсада Лознице (1813) је једна од битака која је означила слом Првог српског устанка.

8. Ко су били ђаци у „Великој школи“?

Према казивању Вука Караџића, најпознатијег ученика, у почетку су ђаци били синови устаничких стрешина, Карађорђа, Миленка Стојковића...

***

Како је то Вук писао- Осим мене први ђаци су били: Карађорђијев син Алекса, Младенов сестрић Јовица,

Миленкови синови Милан и Иван и пасторак Николче, син совјетника нахије ћупријске Милосав, Стефан Новаковић из Смедерева, Милоје Божић из Чумића, Максим Ранковић и Радован Дољанац из Остружнице.