Приказивање постова са ознаком Седми разред. Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком Седми разред. Прикажи све постове

четвртак, 7. мај 2020.


Поштовани седмаци,

На часу који сте пратили на РТС3 учили сте о другој владавини Милоша Обреновића која се завршила његовом природном смрћу и другој владавини Михаила Обреновића, који је убијен у Кошутњаку. Уколико сте пропустили час можете га поново погледати на линку Друга владавина Милоша и Михаила Обреновића.

Да бисте проверили оствареност исхода, уједно и припремили се за контролни, из ове лекције усмено одговорите на следећа питања: Када је кнез Милош Обреновић владао други пут? Ко га је наследио? Инцидент на Чукур-чесми? Када је кнез Михаило добио  пограничне градове од Турака и који догађаји су томе претходили? Како се завршила: друга владавина кнеза Милоша, а како друга владавина кнеза Михаила?

Прелазимо на нову лекцију- Србија на путу ка независности 1868-1878. године, која се налази у уџбенику на странама од 157. до 162. стране. Пошто кнез Михаило није имао деце, самим тим није имао наследника, на власт је дошао малолетни унук Јеврема Обреновића( Милошевог брата), Милан Обреновић. До његовог пунолетства земљом је управљало намесништво од три члана: Јован Ристић, Миливоје Петровић Блазнавац и Јован Гавриловић. Предлажем вам да погледате и прочитате следећу презентацију Србија на путу ка независности 1868-1878. године 

Потом да бисте проверили да ли сте савладали исходе важне за ову тему- одговорите усмено на следећа питања: Шта је намесништво? Које године је донет Намеснички устав и зашто је важан? Када је био Први српско-турски рат? Када је био Други српско-турски рат? Зашто је сазван Берлински конгрес? Које одлуке Берлинског конгреса су важне за Србију? Које округе је добила Србија 1878. године као територијално проширење?

И један задатак за истраживање ( ово није за контролни задатак и није обавезно, уколико нађете одговор можете га поставити у коментару): Где је рођена баба кнеза Милана, Томанија Обреновић? Ко је био њен отац?

недеља, 3. мај 2020.


Поштовани седмаци,

Данас ћете на РТС3 пратити час „Друга владавина Милоша и Михаила Обреновића“. У вашим уџбеницима ова лекција се налази на странама од 152 до 156. стране под насловом „Обнова Обреновића“.

Област „Србија и Балкан у 19. веку“  ћемо систематизовати на следећи начин:
I Имаћете контролни задатак 15.маја - да имамо редовну наставу исто бисте имали тај контролни. Поновићете целу област, у вашим уџбеницима је то од 126. до 162. стране. Почетак те области смо учили заједно на часовима, потом сте пратили наставу на ТВ, и са наставником сте учили остале лекције, уз то на блогу сам постављала додатна објашњења, презентације, задатке. Како ће контролни изгледати? Исто као и у редовној настави. Радићете питања 45 минута и након тога послати ми одговоре. Имате 10 дана да поновите или научите. Добићете питања за 2 унапред:
1.Када је почео Први српски устанак и ко је изабран за вођу?
2.Наведи неколико битака Првог српског устанка.
3.Када је почео Други српски устанак и ко је изабран за вођу?
4.Наведи битке Другог српског устанка.
5.Када је Србија добила аутономију? Србија је добила аутономију Другим Хатишерифом из 1830. године.
6.Како се звао први српски устав и када је донет? Први српски устав је Сретењски устав, донет је на Сретење 15.2.1835. године.
7.Када је Србија добила независност? Србија је независност добила на Берлинском конгресу 1878. године.
8. Наведи хронолошким редом владаре који су владали у Србији у 19. веку?
Милош Обреновић, Милан Обреновић, Михаило Обреновић, Александар Карађорђевић, Милош Обреновић, Михаило Обреновић, Милан Обреновић, Александар Обреновић

II Урадићете реферат
И о овоме смо причали, ако се сећате. Рок за израду ће бити до 28. маја и ово ће се оцењивати.
А) изабраћете личност о којој ћете писати- то треба да буде личност из српске историје 19. века
Б) истражите о томе, као полазна тачка у изради радова могу да вам послуже уџбеници, а потом истражујте на интернету
В) Напишите у свеске, фотографишите и пошаљите на вибер или на мејл skolskikanal14@gmail.com или откуцајте и пошаљите ми као документ, или урадите ППТ презентацију или у неком од програма направите видео причу о томе.

Неколико правила за писање:
Препоручујем да пишете ћирилицу, а ако желите да пишете латиницу- немојте користити енглеску без ч,ћ,ш и слично.
Забрањено је преписивање из књиге или са интернета- текст мора да буде вашим речима препричан и повезан у смислену целину. Ако је неопходно цитирајте из неког дела, али онда ставите наводнике и напишите одакле сте преузели. Можете осим текста додати раду и фотографије, карте, табеле итд.
Упутство за писање: У уводу кратко и јасно напишете нешто о својој теми, шта је на вас посебно оставило утисак, зашто је та личност важна у историји.
У разради: Тему износите поступно, хронолошким редом (од почетка ка крају). Осмишљавате шта ћете писати на основу података које сте пронашли. Уносите у текст битне ствари везане за тему, а не дуге и непотребне приче. Одабирате занимљивости из живота оних о којима пишете или најзанимљивије и најважније тренутке неких догађаја који су везани за тему.
У закључку пишете о кључним елементима које треба запамтити, оно што сте сами закључили о тој личности и ваше мишљење о томе колико је личност о којој пишете утицала на историјска дешавања.


уторак, 28. април 2020.


Поштовани седмаци,

Пратили сте на РТС3 час „Уставобранитељски режим“, а уколико желите поново да га погледате или уколико неко није гледао можете на следећем линку Уставобранитељски режим
Лекција-Уставобранитељи - се налази у уџбеницима на странама од 147 до 151. стране.
 Домаћи задатак сте успешно урадили.
Изабрала сам неколико примера ученичких одговора на питања:


1.         Нацртај ленту времена са периодизацијом српске револуције.


2.         Наведи узрок, повод и последице Првог српског устанка.
Узрок. Дахијска страховлада
Повод: Сеча кнезова
Последице: Освета Турака и Други српски устанак

3.         Наведи узрок и последице Другог српског устанка.
Узрок: Последице Првог српског устанка и Хаџи Проданова буна, после које је уследио још већи зулум и освета Турака
Последице: у Београдском пашалуку је успостављено двовлашће, потом је после периода преговарања издејствован и Други хатишериф којим је кнежевина Србија добила аутономију. Укинут је феудализам.

4          Зашто се Сретење слави као Дан Државности Републике Србије?
Дан Државности Републике Србије се слави 15. фебруара јер означава спомен на дан када је у Орашцу подигнут Први српски устанак (15.2.1804) и на дан када је у Крагујевцу издан и заклетвом потврђен први српски устав- Сретењски устав (15.2.1835).

5.          Ко је рекао „Eво мене, ето вас- ето нама рата с Турцима“, када је изговорио те речи?
То је рекао кнез Милош Обреновић у Такову 23.4.1815. Тада је донета одлука о подизању Другог српског устанка.

6.         Замисли да си Карађорђе. Кроз излагање у првом лицу напиши шта знаш о њему.
            Ја сам Ђорђе Петровић, познатији сам као Карађорђе или Црни Ђорђе. Рођен сам 16.новембра 1768. године у Вишевцу. Бавио сам се земљорадњом и трговином.Учествовао сам у аустријско-турском рату. Многи су причали да сам познат по снази, храбрости, личном поштењу и суровости. Водио сам хајдучку дружину уочи устанка. На збору у Орашцу изабран сам за врховног вођу устанка. Свих девет година, колико смо се борили, стајао сам на челу. Побеђивали смо у многим биткама. После пораза устанка склонио сам се у Аустрију, па потом у Русију. Када сам 1817. покушао да се вртим и поново подигнем устанак нисам успео. Нови српски владар, кнез Милош Обреновић, организовао је моје убиство.
***
Вођа сам Првог српског устанака и родоначелник династије Карађорђевић.
Отац ми се звао Петар, мајка Марица. Са Јеленом, мојом женом, имао сам шесторо деце, четири ћерке и два сина.

7. Да ли је твој крај био поприште борби у Првом српском  устанку? Које битке су вођене? Шта знаш о томе?
У мом крају, код Лознице, одиграле су се две битке Првог српког устанка: код Чокешине и код Лознице.
Битка код Чокешине је битка вођена између српске устаничке војске под командом браће Недић и турске војске код манастира Чокешина на Лазареву суботу, 28.априла 1804. године. Ова битка је позната и као српски Термопили због тога што је српска војска бројала 303 хајдука. Према народној песми Турака је било 7000, али је њихов број преувеличан. Недићи су са својим хајдуцима борили се на брду Липовица, а потом десетковани повукли се до Липовачког потока где су пружили последњи отпор.
Битка за Лозницу или битка на Тичару вођена је 5. и 6. по старом или 17. и 18. октобра по новом календару 1810. године. Око 30000 Турака под командом Али Паше Видајића спустилос е низ Дрину шајкама до Тичар поља. Утврђени шанац бранило је 1200 устаника апод командом војводе Анте Богићевића. Процењујући да неће успети да одоли турским нападима, војвода се обратио за помоћ Луки Лазаревићу.
У помоћ је стигло око 10000 бораца-Лука Лазаревић и Јаков Ненадовић са војском шабачке и ваљевске нахије.
Пресудни окршај почео је ујутру 6.октобра. Борба голим сабљама трајала је око два сата. На крају је српска војска однела победу.
***
Опсада Лознице (1813) је једна од битака која је означила слом Првог српског устанка.

8. Ко су били ђаци у „Великој школи“?
Према казивању Вука Караџића, најпознатијег ученика, у почетку су ђаци били синови устаничких стрешина, Карађорђа, Миленка Стојковића...
***
Како је то Вук писао- Осим мене први ђаци су били: Карађорђијев син Алекса, Младенов сестрић Јовица,
Миленкови синови Милан и Иван и пасторак Николче, син совјетника нахије ћупријске Милосав, Стефан Новаковић из Смедерева, Милоје Божић из Чумића, Максим Ранковић и Радован Дољанац из Остружнице.





недеља, 12. април 2020.

Поштовани седмаци,
Данас имате час на РТС3. Тема је Други српски устанак и стицање аутономије. 
Имате и први обавезан домаћи задатак- биће оцењен описно и бројем освојених поена (максимално 100 поена).
Препишите питања и урадите их у својим свескама. Имате  10 дана да задатак урадите и пошаљете, тј рок за слање је 23.4.2020. у 20 часова. Сликаћете свеску и послати ми на вибер или на мејл skolskikanal14@gmail.com .

1.         Нацртај ленту времена са периодизацијом српске револуције. (10 поена)
2.         Наведи узрок, повод и последице Првог српског устанка. (10 поена)
3.         Наведи узрок и последице Другог српског устанка. (10 поена)
4          Зашто се Сретење слави као дан државности Републике Србије? (10 поена)
5.          Ко је рекао „Eво мене, ето вас- ето нама рата с Турцима“, када је изговорио те речи? (10 поена)
6.         Замисли да си Карађорђе. Кроз излагање у првом лицу напиши шта знаш о њему. (20 поена)
7.          Да ли је твој крај био поприште борби у Првом српском  устанку? Које битке су вођене? Шта знаш о томе? (20 поена)
8.          Ко су били ђаци у Великој школи, 1808. године? (10 поена)


уторак, 7. април 2020.


Поштовани седмаци,
На јутјубу је доступан филм „Кнежевина Србија“(захваљујући Кошутњак филму), који бих вам пустила и да имамо час. Да бисте боље разумели овај важан период српске историје, препоручујем вам да погледате ФИЛМ


Потребно је да прочитате у уџбеницима лекцију „Од слободе до устава“ која се налази од 142. до 146. стране. Упознаћете се на тај начин са најважијим догађајима из прве владавине кнеза Милоша Обреновића (1815-1839.) и прве владавине његовог сина Михаила Обреновића (1839-1842). Да вас не би збунило, напомињем да је прва владавина кнеза Милоша завршена његовом абдикацијом (добровољним напуштањем престола у корист сина), а да је прва владавина кнеза Михаила завршила се после буне у којој је збачен са престола и на власт је доведен Карађорђев син, Александар. После владавине Александра Карађорђевића на српски престо се враћа стари кнез Милош- то је његова друга владавина (1858-1860) и завршила се смрћу. Потом га је поново наследио син Михаило- то је његова друга владавина (1860-1868) и завршила се атентатом на њега тј његовим убиством у Кошутњаку.
Ово је веома важан део српске историје у коме се стварао темељ модерне српске државности. За сада прочитајте о томе, а када буду ове лекције на РТС3, онда обавезно пишите белешке са часа.
О кнезу Милошу Обреновићу, који  је један од најзначајних српских државника у историји, можете више прочитати на следећем линку Владавина кнеза Милоша


уторак, 31. март 2020.


Поштовани седмаци,
Пратили сте час на РТС3 о приликама у Београдском пашалуку уочи Српске револуције, као и о почетку и првим годинама Првог српског устанка.
Уколико сте га пропустили, можете га погледати на следећем линку. Прилике у Београдском пашалуку уочи Српске револуције

На часу је поменута и чувена шаљива сцена из „Камионџија“ Јаре полаже историју- осим да вас насмеје, ова сцена треба да послужи и да се подсетите да епске народне песме које говоре о Првом српском устанку имају више историјске истине него песме рецимо косовског циклуса, треба да их користимо као један од историјских извора, али не и да их поистоветимо са историјом.
Такође поменута је чувена телевизијска серија „Вук Караџић“ чије епизоде можете наћи и погледати на јутјубу. Наш земљак, чувени Вук Караџић је био савременик догађаја из Српске револуције, у њима је учествовао, њих је описао.




уторак, 24. март 2020.


Поштовани  седмаци,
„Eво мене, ето вас- ето нама рата с Турцима“, рекао је кнез Милош Обреновић у Такову 23.априла 1815. године. Тада је донета одлука о подизању Другог српског устанка. Узроци за подизање устанка су освета и велики терор који су Турци спроводили над Србима после Првог српског устанка и Хаџи Проданове буне. Погледајте кратку презентацију са кључним подацима. Други српски устанак
У вашим  уџбеницима ова лекција је под насловом Аутономија на странама од  137 до 141 стране.
Препоручујем да погледате одломак из документарно-историјског филма Кнежевина Србија 

четвртак, 19. март 2020.



Поштовани  седмаци,
Као  што смо у редовној настави имали два часа недељно- тако ћете имати обавезу да два пута недељно прочитате садржај или урадите домаћи задатак. 

Данас ћете добити задатак да урадите мапу ума Први српски устанак. Уколико сте у могућности фотографишите и пошаљите ми на мејл skolskikanal14@gmail.com  , а онима који не могу да пошаљу прегледаћу када се за то укаже могућност. Радите редовно и пишите датум када сте радили.


уторак, 17. март 2020.


Поштовани седмаци,
Циљ овог кратког текста је да вам приближи уређење устаничке државе.
Поновите, за почетак градиво са прошлог часа:
Када је почео Први српски устанак? На којој територији? Наведите најважније битке и ток устанка.

На челу државе као врховни господар и главни командант устаничке војске био је вожд. Ову титулу носио је Карађорђе.
Старешине нахија и кнежина, српске војводе и свештеници чинили су Народну скупштину. Скупштина се састајала више пута у периоду од 1804-1813. године.
На скупштини 1805. године је донета одлука о оснивању Правитељствујушчег совјета. Совјет је више пута преуређиван, да би од 1811. био поистовећен са владом коју чине министарства- попечитељства.
Истраживачки задатак- Ко је био први председник Совјета? Ко је био министар просвете?
Домаћи задатак- Одговорите у школским свескама- Како је била уређена устаничка држава?