Поштовани ученици,

погледајте кратак видео о историји јеврејског народа, под насловом "Холокауст-корени и последице".Циљ ове теме на историјској секцији био је оспособљавање ученика да уоче корене у историјском току  који су довели до Холокауста, као и да уоче значај културе сећања  и присуство  трагова прошлости у савременом свету, а сам видео има за циљ да покреће дискусију о значају јеврејског народа у светској историји, али и о несрећном положају и судбини овог народа кроз историјску перспективу.

 

 Поштовани ученици,

на овом линку можете прелистати и прочитати електронски часопис историјске секције-

Линк Драгинац- трећи број

 Поштовани ученици,

годину дана постојања блога "Школски канал". Настао је као вид подршке током "првог круга" онлајн наставе. 

Објављено је 67 постова, који су према статистици прегледани близу 5000 пута (4996).

Сада када започињемо "трећи круг" онлајн наставе, не можемо а да се не запитамо да ли смо положили испит одговорности и солидарности? Може звучати као "покварена плоча" али заиста је следеће кључно: поштујте превентивне мере, носите маске у затвореном простору, перите руке. Знате ону изреку "Историја се понавља"?  Хајде да научимо на својим грешкама и да их не понављамо и хајде да уочимо лепе примере и поступке и да их применимо!

 

Поштовани осмаци,

Ево још једне виртуелне изложбе ваших радова из ликове културе. 

У ово време светске пандемије многи музеји света су отворили своје изложбе за виртуелне посете. Ако имате времена и жеље можете преко распуста "посетити" и "прошетати" кроз Ермитаж у Санкт Петербургу или Народни музеј у Београду. 

Поставићу овде и фотографије наших изложби из школе:

 

Велики атински државник петог века, Перикле, овако је описао преимућства демократије у Атини: њеног уређења, слободе, мудрости и културе:

Перикле

...Ми имамо државно уређење које није грађено ни по каквом калупу суседних народа;
напротив, ми служимо више другима за пример него што бисмо се угледали на друге. И како државна управа није... у рукама малога броја људи, него у рукама већине, наша (то јест, атинска) владавина зове се демократија (народна влада). У приватним пословима влада за. све равноправност по закону, а што се тиче јавног живота, свако се, према томе за шта је обдарен, бира у државну управу, не зато што је члан неке групе, него по својој личној заслузи. Нико се не искључује из државних звања, па ни због сиромаштва које иначе смета угледу,4 ако је само способан да учини што добро за државу.
И као што у јавним пословима влада у нас слобода, исто тако у свакодневном животу нема никаквог сумњичења. Нема код нас никакве срџбе на свог ближњег ако он нешто
чини из свог задовољства. Не показујемо према њему зловољу која, ако и не доноси штету, ипак вређа око (посматрача). Али, ако тако међу "собом у приватном животу и ••
живимо трпељиво, опет се у јавном животу клонимо сваке незаконитости. То чинимо
нарочито из моралних разлога, увек се покоравајући властима и законима, нарочито онима у корист угњетених. Такви закони, ако и нису написани, опет сваког који их крши брукају пред целим светом.
С друге стране, дајемо духу много одмора од напора, јер смо установили различите игре и свечаности које трају целе године... Захваљујући величини нашег града увозимо
најразличитије производе из целог света. Плодови страних земаља нама су исто тако
приступачни  и обични, као и плодови наше властите земље.
Разликујемо се даље од својих противника и у свом војничком уређењу . Град наш стоји
сваком отворен, ми не гонимо из њега странце, бојећи се да ће они ту нешто научити или видети што би требало да остане скривено... Ми се не уздамо толико у којекаква ратна лукавства, колико у храброст коју црпемо из себе у тренуцима када
треба деловати. А што се тиче војничког образовања, док се други већ од младости
челиче напорним вежбањем, ми, ако и живимо без (такве) принуде, ипак се храбро
излажемо једнаким опасностима. ... Нама је ... већ урођено да више с неким осећањем
безбрижности неголи мучним вежбањем савлађујемо опасности; на храброст нас не
приморавају закони, него се она сама у нама од себе рађа.
Ми волимо лепо, али с правом умереношћу, и волимо мудрост, али без разнежености. Богатство нам је више средство за рад него ли за празно хвалисање; признати своје сиромаштво није ни за кога срамота, али је срамније не борити се против сиромаштва радом.... Наша нарочита врлина, којом се одликујемо од других, састоји се у томе што се у нас о свему што хоћемо да предузмемо са највећом
смелошћу истовремено размишља с опрезношћу. Код других, напротив, непознавање опасности доноси дрске одлуке, а размишљање доводи до оклевања.
Што се доброчинства тиче, разликујемо се од многих и многих. Не примањем, него давањем, стичемо ми себи пријатеље.

Богиња Атина, заштитница града Атине

Партенон, храм богиње Атине у Атини

Акропољ

Поштовани осмаци, 

Пошто смо се преселили у онлајн простор- поставићу овде неке од ваших радова из ликовне културе.

КОНТРАСТ

Поштовани осмаци,

Период од 1914. до 1918. године је славно доба српске прошлости, доба победа, доба страдања и васкрса српске државе и српског народа.

Препоручујем онима који желе да сазнају више о овом периоду историје да погледају документарне филмове: "Где цвета лимун жут " и "Србија у Великом рату."

А овде можете погледати  и неколико фотографија које су важан историјски извор.

Аустроугарски злочини у Србији

Драгомир Панић Солунац из Рибарице

Народни посланици на Крфу

Лозничка црква оштећена 1914. године

Момчило Гаврић